морске оргуље

Осим класичних и џез (хемонд) оргуља постоје и морске оргуље! Оне чине саставни део обале у дужини од 75 метара, а свирају их таласи. Тридесетпет цеви различитих пречника уграђене су степенасто у саму обалу и наштимоване да производе акорде сличне звуцима далматинских клапа.

Први овакав инструмент, осмислио је Никола Башић 2005. године на задарској ривијери. За ово ремек дело архитектуре и акустике недавно је примио европску награду за уређивање урбаног јавног простора.

Од тада многи туристи долазе да слушају јединствени аерофони инструмент, док се шетају обалом са погледом на оближња острва. Још ако се уз то дода и залазак сунца за који је Хичкок рекао да је најлепши на свету баш на том месту…

Скромни увид у овај инструмент можете видети на http://www.youtube.com/watch?v=LBhk5KFwLVc&feature=related, али ако икако можете, доживљај треба употпунити уживо. Ја свакако планирам!

Advertisements

Oргуље у Београду

У Београду је, што се тиче оргуља, најпознатији фестивал „Дани оргуља – Диес органорум“ који се одржава сваког лета протеклих 11 година у катедрали „Блажене Дјевице Марије“ (Хаџи-Милентијева 75 на Неимару). У катедрали су величанствене оргуље, постављене 2000. године, али осим њих постоје и други инструменти, који су у концертној употреби.Католичке цркве Св. Антуна (Брегалничка 14, Црвени Крст), Криста Краља (Крунска 23) и Св. Ћирила и Методија (Пожешка 35, Баново Брдо) имају оргуље за богослужење , али излазе у сусрет ученицима за вежбање и припрему концерата.

Оргуље у државном власништву су у Дому Синдиката од 1958. када је овде било у моди бити први у свему. На жалост, мода се променила и овај инструмент незаустављиво пропада…

Позитиван пример су оргуље у Музеју науке и технике (Скрндер – бегова 51, Дорћол) које су прошле године стигле као поклон католичке цркве Св. Петра у Београду. Од тада се на њима одржавају концерти, презентације и настава са ученицима МШ „Станковић“.

У школи „Станковић“ (јединој која има одсек за оргуље у Србији), као и на Факултету музичке уметности постоје само електронски инструменти…

 

Асоцијације на оргуље

Оргуље већину људи у Србији асоцирају или на богослужење у западним хришћанским црквама или на грофа Дракулу. Често се тих асоцијација једнако плаше и посматрају их на исти начин као душегубне појаве. Мало проширење видика није на одмет:

(1) -У Библији се у књизи пророка Данила (11;5) помиње претеча оргуља тј. машкроит и то речима: «be-iddana di-tišmeun kole kar’na mašrokita…», у преводу «Када чујете звуке рогова, машкроите… попадајте и поклоните се ….».
(2) – Готово у свим европским језицима облик речи је изведен из грчког језика, јер су се на византијском двору користиле за разоноду. (итал. organo; франц. orgue, нем. Orgel; енгл. organ, итд.)
(3) – Најстарији антички докменти који спомињу оргуље налазимо код Херона (око 150. г.), а говоре о хидрауличким (воденим) оргуљама, приписујући нјихов проналазак Ктесибију из Александрије, који је био механичар и живео је у 2. веку п. н. е. Ипак, вероветније је да је он само усавршио већ познати египатски инструмент.
(4) – Постојала је не само иницијатива, већ и одлука Светог Синода Руске православне цркве са почетка 20. века, да се оргуље у веду у богослужење. Међутим, због револуције и рата то никада није спроведено у дело.